U poslednjih nekoliko godina, retko koja tema je izazvala toliko burnih reakcija u Srbiji kao projekat „Jadar“ kompanije Rio Tinto. S jedne strane nam se postavljaju obećanja o ekonomskom napredku, otvaranju novih radnih mesta i strateškom pozicioniranju Srbije na mapi litijumske industrije, naspram toga se sa druge strane postavljaju ekološki strahovi, protesti i naučna upozorenja. Baš zbog ove polarizacije, ova priča je postala jedna od ključnih ekoloških i političkih pitanja današnjice u Srbiji.
Bilo da govorimo o protestima 2021. i 2022. godine, studentskim protestima, blokadama puteva ili aktivizmu na društvenim mrežama, reka Jadar postala je simbol otpora ekološki štetnim projektima. Transparenti sa porukama „Ne damo Jadar“ postali su deo savremenog političkog pejzaža, dok se istovremeno javljaju i grupe koje podržavaju rudarenje pod sloganima poput „Kopaćemo“.
Sve ovo reku Jadar stavlja u centar događanja. Međutim, dok se rasprava gotovo uvek vodi u kontekstu litijuma i rudarenja, postavlja se pitanje: koliko zaista znamo o ekološkom značaju same reke Jadar? Da li razumemo njenu vrednost van ovog jednog spornog projekta? Zašto je važno zaštiti je, ne samo sada, već i od svih drugih ekoloških pretnji?
Hidrografska uloga: Reka koja održava život
Reka Jadar nije samo plava linija na karti, ona je vitalni deo ekosistema i lokalnih zajednica. Ova reka, dugačka oko 80 km, protiče kroz zapadnu Srbiju i uliva se u Drinu, oblikujući priobalne ekosisteme koji su ključni za brojne biljne i životinjske vrste.
Za lokalno stanovništvo, Jadar je izvor vode, utiče na mikroklimu i podržava poljoprivredu. Njen tok hrani priobalne šume, močvare i pašnjake, koji su dom mnogim vrstama i prirodni filter za prečišćavanje vode. Svaka promena u hidrografskom sistemu reke može imati dalekosežne posledice, kako za biodiverzitet, tako i za kvalitet života ljudi koji zavise od nje.
Biodiverzitet: Prirodno blago Jadra
Jedna od ključnih uloga Jadra jeste očuvanje biodiverziteta, što znači raznovrsnost živih organizama u samoj reci i njenoj okolini. Ovaj ekosistem je dom brojnim vrstama, od riba i beskičmenjaka u vodi do ptica, sisara i gmizavaca na obalama, a opstanak svake od ovih grupa zavisi od zdravog ekosistema – zdravog Jadra.
Vodeni ekosistem: Život u reci
Jadar je dom brojnim ribama koje su ključni pokazatelji zdravlja ekosistema. U njenim vodama žive vrste poput klena (Squalius cephalus), mrene (Barbus barbus) i plotice (Chondrostoma nasus). Posebno značajna je dunavska vijunka (Cobitis elongatoides), vrsta osetljiva na promene u kvalitetu vode. Pored riba, reka je stanište i retkih vodenih beskičmenjaka poput rečnog raka (Astacus astacus) i školjke (Unio crassus), koji igraju važnu ulogu u filtraciji vode.
Kopneni ekosistem: Život oko reke
Obale Jadra su dom brojnim vrstama sisara, ptica, gmizavaca i vodozemaca. Među najvažnijim vrstama je evroazijska vidra (Lutra lutra), koja ukazuje na visok kvalitet vodnog ekosistema. Tamo živi i najmanje 10 vrsta šišmiša, uključujući belorubog slepog miša (Pipistrellus kuhlii), čije je ubijanje zakonom strogo kažnjivo.
Gmizavci kao što su barska kornjača (Emys orbicularis), zelembać (Lacerta viridis) i poskok (Vipera ammodytes) značajni su deo ekosistema, dok ptice poput male čigre (Sternula albifrons) i crne rode (Ciconia nigra) koriste priobalne delove Jadra za gnežđenje i odmor tokom migracija.
Posebnu pažnju zaslužuju leptiri, koji su veoma osetljivi na promene u ekosistemu. Istraživanja pokazuju da bi rudarski projekat mogao ozbiljno ugroziti leptirsku populaciju ovog područja, što bi imalo lančane posledice na ceo ekosistem.
Pored životinjskog sveta, priobalna vegetacija igra ključnu ulogu u stabilizaciji rečnih obala i filtriranju zagađujućih materija. Šume sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris), kao i stabla bele vrbe (Salix alba) i topola (Populus nigra, P. alba), čine prirodni zaštitni pojas reke i igraju ključnu ulogu u očuvanju njenog biodiverziteta.
Gubitak samo jedne od ovih grupa ili vrsta može narušiti ekološku ravnotežu i izazvati nepovratne posledice.
Jadar i ljudi: Kako ekološke promene utiču na zajednice?
Pored ekološke vrednosti, Jadar ima i ključnu socio-ekonomsku ulogu za lokalno stanovništvo. Poljoprivreda, stočarstvo i pčelarstvo zavise od čiste vode i zdravih ekosistema. Svaka promena u hidrografskom režimu reke može dovesti do smanjenja prinosa, zagađenja pijaće vode i dugoročnih ekonomskih posledica.
Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da rudarski projekti često ostavljaju devastirane predele, dok ekonomske koristi kratko traju. Pitanje je: da li smo spremni da rizikujemo trajno uništenje Jadra zbog privremenih ekonomskih dobitaka?
Zaključak: Jadar nije samo reka, već simbol
Jadar nije samo potencijalna lokacija za rudnik – to je živi ekosistem koji održava prirodnu ravnotežu i utiče na šire ekološke procese, ne samo u Srbiji, već i u čitavom regionu. Njegovo uništenje ne bi bila samo lokalna tragedija, već bi imalo dalekosežne posledice na biodiverzitet Balkana.
Ako uništimo reku zarad kratkoročnog profita, kako ćemo objasniti budućim generacijama da smo prodali nešto što se nikada ne može vratiti?
Hoćemo li dopustiti da Jadar postane još jedno izgubljeno prirodno bogatstvo, o kojem će nam stariji pričati kao o nečemu što je nekada postojalo ili ćemo ga sačuvati kao simbol života i otpora ekološkom uništenju.
J. K.
Ostavite komentar