Zašto baš 8. mart?

Prvi „Međunarodni dan žena“ održan je 23. (28.) februara 1909. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj događaj nije zvanično nazvan “Međunarodni dan žena”, ali je predstavljao jedan od ključnih segmenata razvijanja ove ideje, te se sada smatra začetnikom ovog praznika.

Naime, Socijalistička partija Amerike je u Njujorku na ovaj dan organizovala „Nacionalni dan žena“. Ovom događaju je prethodio miting 8. marta 1907. godine, kada se obeležavala pedesetogodišnjica protesta koje su 8. marta 1857. godine organizovale radinice tekstilne industrije i koji je nasilno ugušen. Ovaj protest je podstakao formiranje prvog ženskog sindikata, iako su sindikati u to vreme bili kritični prema ženskim zahtevima. Iako nije sigurno da li se ijedan od ovih događa odigrao, većina Evropljana smatra da je taj događaj predstavljao osnovu datuma za obeležavanje “Međunarodnog dana žena”.

Tokom ovih godina jedini koji su se zalagali za ženska prava jesu bili u okrilju socijalističkih pokreta ili sifražetskih pokreta i cilj im je bio pravo glasa za žene. Ogranak broj 3 njujorškog Socijal-demokratskog ženskog društva je održao masovno okupljanje na temu prava glasa za žene 8. marta 1908. Godine. Na Međunarodnom socijalističkom sastanku žena koji je prethodio generalnom sastanku Druge Internacionale u Kopenhagenu u avgustu 1910, pod nazivom „Mir i pravo glasa za žene, ni više, ni manje“, učestvovale su delegacije iz sedamnaest različitih država. Nemačke delegatkinje Louisa Zietz, Kathe Duncker i Clara Zetkin su predložile održavanje „specijalnog dana za žene“ odnosno “Međunarodnog dana žena”, naredne godine, ali nije određen poseban datum. Cilj održavanja ovog dana je trebalo da bude promovisanje i popularizacija ideje jednakih prava za žene.

Promovisanje ove ideje su pomogle i Socijal-demokratske ženske novine Die Gleichheit, čija je urednica bila Clara Zetkin. Sledeće godine, 18. marta na četrdesetogodišnjicu Pariske komune, održan je prvi Međunarodni dan žena u Evropi, radi promovisanja prava glasa za žene i generalno prava žena. On je obeležen u Austrougarskoj, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.

Prva proslava, koju je predvodila Adelheid Popp, je organizovana u Beču, gde su žene marširale Ringštraseom. Sa druge strane, u Americi Dan žena se obeležavao poslednje nedelje u februaru. U Njujorku je održan sastanak za Međunarodni dan žena 25. februara 1911. godine, gde je Bertha Fraiser održala važan govor o pravu žene da bude ravnopravan građanin u državi, a gde su važnu ulogu odigrale socijalistkinje i sifražetkinje Leonora O’Rilley i Charllotte Perkins Gilman. Narednih godina obeleževao se Međunarodni dan žena, ali i dalje bez fiksnog datuma.

U Nemačkoj je Međunarodni dan žena održan 8. marta 1914. i od tada se ovaj dan u svim državama koje ga obeležavaju, obeležava 8. marta. Takođe, u isto vreme je u Parizu održana proslava Međunarodnog dana žena. Iste godine je u Londonu održan marš podrške pravu glasa za žene koje je predvodila Sylvia Pankhrast, koja je tom prilikom i uhapšena. Godinu dana kasnije u Bernu je održan marš 8. marta gde su žene protestovale protiv rata. Proslava Međunarodnog dana žena održana je 1917. u Rusiji, gde su 8. marta održane demonstracije. Predvođene Alexandrom Kollontai, Konkordiom Samoilovom i Praskoviom Kudelli, žene su četiri godine ranije počele sa obeležavanjem ovog dana, poslednje nedelje u februaru, kao što je bio slučaj u Sjedinjenim Američkim Držvama. Uz pomoć Clare Zetkin, Vladimir Ilyich Lenin i Alexandra Kollontai su utvrdili Međunarodni dan žena, koji se proslavlja 8. marta, kao komunistički praznik, a 1922. Godine su i kineski komunisti počeli proslavljati ovaj praznik. U Sovjetskom Savezu je ovaj dan postao i neradni dan 1965.

Nakon Drugog svetskog rata Međunarodni dan žena je ostao komunistički praznik sve do 1967. godine. Naime, na zapadu je ovaj datum dobio na značaju tek pojavom drugog talasa feminizma krajem 60ih i 70ih godina, koji je sa sobom doneo nove zahteve kao što su jednake plate, reproduktivna prava žena i sprečavanje nasilja nad ženama, što je još više podržavalo značaj obeležavanja Dana žena. Ujedinjene nacije su počele obeležavanje Međunarodnog dana žena 1975. godine, a ova godina je ujedno proglašena za Međunarodnu godinu žena, dok je naredna decenija proglašena Međunarodnom decenijom žena. Dve godine kasnije, 1977, Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija je pozvala sve članice da proglase 8. mart kao Dan Ujedinjenih nacija za prava žena i mir u svetu. 

Međunarodni dan žena u Srbiji

Kada je u pitanju Srbija, 8. mart je prvi put obeležen 1911. godine, u okviru udruženja “Jednakost”. Prva proslava povodom ovog praznika je održana u Beogradu, u Narodnom domu, 1914. godine. Ova ideja u Srbiji, a kasnije i u Jugoslaviji, je pre svega bila pod okriljem socijalističkih udruženja i ideja, ali je pratila i napredovanje zapadnih zemalja u ovom kontekstu.

Na četvrtom kongresu Međunarodne alijanse za žensko pravo glasa, održane u Londonu, Ana Hristić je govorila o  prilikama žena u Srbiji. 1919. godine je osnovano Društvo za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava. Pored ove organizacije, postojao je i Sekretarijat žena socijalistkinja, a oba su, i Društvo za prosvećivanje žene i njenih prava i Sekretarijat žena socijalistkinja, bili veoma aktivni početkom dvadesetih godina 20. veka.

U Beogradu, 1934. godine, je održan prvi veliki zemaljski zbor žena. Na ovom zboru su govornice branile pravo žena na rad i na jednakost sa muškarcima u državnoj službi. Ovo je bila samo jedna u nizu aktivnosti ženskih ogranaka bliskih stvavovima Komunističke partije Jugoslavije. 1945. godine, žene u Jugoslaviji dobijaju pravo glasa. Između delovanja Antifašističkog fronta žena, koji je nakon ukidanja prerastao u Savez ženskih društava, i konferencije „Drug-ca žena: žensko pitanje – novi pristup“ 1978. godine, pitanje žena/drugarica postaje prepušteno državi. U ovom razdoblju su se predstavile i postavile osnove za prepoznavanje i obeležavanje Dana žena kao nelevičarskog i nefeminističkog praznika, iako se on u Jugoslaviji i u državama istočnog bloka nekoliko decenija smatrao neraskidivnim od socijalističke tradicije. U prve dve godine poslednje decenije dvadesetog veka, osnovani su Ženski lobi i Ženska stranka, a pokrenuta je i inicijativa formiranja Ministarstva za žene i prvi put zaseda Ženski parlament, upravo 8. marta. 

J. R.